Djeluje direktno na krvotok i popravlja krvnu sliku…
Listovi maslačka bogati su karotinoidima, vitaminima A, B1, B2 i C, stearinima, inulinima, kaučukom, holinom, organskim kiselinama, solima kalcijuma i kalijuma, smolama.
O maslačku (Taraxacum officinale) kao zdravoj biljci i eliksiru zna se od najstarijih vremena. Drevni narodi su ga koristili kod najrazličitijih bolesti, ali i za jačanje i oporavak celog organizma.
Naši domaći vidari tvrde da sveže isceđen sok od mladog maslačka, najbolje u sokovniku, može da popravi narušeno zdravlje. U zvaničnoj medicini i farmaceutskoj industriji, koren maslačka se koristi kao sirovina za spravljanje lekova.
Istraživanja i fitohemijske studije pokazale su da koren sadrži mnoge korisne sastojke, među kojima i gorki glikozid taraksicin, polisaharide, insulin, saharozu i belančevine.
Listovi maslačka bogati su karotinoidima, vitaminima A, B1, B2 i C, stearinima, inulinima, kaučukom, holinom, organskim kiselinama, solima kalcijuma i kalijuma, smolama. Gvožđa imaju više nego spanać, zbog čega u proleće mogu da se spremaju i kao varivo.
Koren i list glavne su riznice zdravih sastojaka maslačka. Zato je vrlo važno da se koren sakuplja u proleće, kada je najsočniji, a list uvek pre cvetanja. Za zdravlje je dobar samo maslačak iz čistog okruženja.
U gradskim sredinama maslačak filtrira vazduh i apsorbuje opasne materije, pa kao takav više može da šteti nego da koristi našem zdravlju. Inače, maslačak voli vlažne livade i na njima najbolje uspeva.
Ime maslačak znači “divlja salata”, zato što se njegov list oduvek cenio kao zdrav i okrepljujući. Kao salata je popularan i danas, ali nažalost ne i kod nas. A pravi ljubitelji hrane tvrde da ukiseljeni i marinirani cvetni pupoljci maslačka mogu biti izuzetni u raznim sosovima i prelivima.
Osim što poboljšavaju ukus hrani, deluju i blagotvorno na organizam. Poznato je da se u Hercegovini slabunjavim osobama, posebno preporučuje salata od svežeg, sasvim mladog lišća i korena maslačka, isečenog na tanke listiće, u koje je dodat limun i ulje.
Ovakva salata ili čist sok deluju izvanredno na krvotok i popravljanje krvne slike, kao i na čišćenje organizma od nataloženih toksina. Gorki sastojci iz maslačka podstiču apetit i poboljšavaju funkcionisanje crevnog trakta.
A kao i sve gorke biljke stimulišu izlučivanje žuči. Međutim, pripravci na bazi maslačka ne smeju da se uzimaju duže od mesec i po, jer prekomerne doze mogu da opterete organe za varenje i izazovu neželjena dejstva.
U preporučenim količinama, maslačak je jedan od jačih prirodnih melema. U savremenoj medicini maslačak ima veliki značaj kao sredstvo koje se koristilo kod čireva, gihta, reumatizma, kožnih osipa i gojaznosti.
U Bugarskoj se koristi i kao sredstvo kod ateroskleroze, dok je u Nemačkoj i Poljskoj omiljeno sredstvo protiv kamena u bubregu i eliksir za oporavljanje posle preležanih teških infektivnih oboljenja.
Čajevi od maslačka:
Maslačkov čaj treba da piju dijabetičari, a preporučuje se i da svaki dan sažvaću pet do deset šupljih stabljika. Ovaj čaj pomaže i u terapiji malokrvnosti, reume i neredovnih menstruacija.
Dobar je i za pročišćavanje organizma, pomaže kod degenerativnih promena hrskavice, a podstiče i znojenje. Preporučuju ga i u borbi protiv debljine i celulita. Čaj od suvog usitnjenog korena najčešće se priprema.
Jedna kašika korena stavi se u dva decilitra vode i kuva na laganoj vatri nekoliko minuta. Zatim se posle 15 minuta procedi i pije tokom dana nezaslađen, ili zaslađen pravim domaćim medom.
Čaj od listova takođe je veoma zdrav. Da bi se pripremio potrebna je šaka finih listova, prethodno opranih i sitno iseckanih. Za čaj se uzimaju dve kašičice ovako spremljenih listova i preliju sa četvrt litra vrele vode.
Ostavi se pokriven da odstoji petnaest minuta, a kada čaj postane mlak, nezaslađen se pije u malim gutljajima. Da bi se postigao pravi efekat po šolja čaja treba da se pije ujutru, u podne i kasno popodne.
Čaj uvek treba da se pripremi svež. Ukoliko se nema vremena za pripremu čaja, ubrani listovi mogu da se operu i sitno iseku, a zatim pospu na parče hleba namazanog maslacom i pojedu.
Maslačkov sirup:
Tri do četiri pune šake svežih cvetova maslačka preliti sa dve litre provrele vode i prokuvati. Zatim procediti i dok je još topla tečnost dodati 1,5 kilogram šećera ili odgovarajućeg zaslađivača, kao i sok od limuna. Sve to ukuvati na laganoj vatri, stalno mešajući dok se ne dobije gustina.
Dobijeni sirup, koji se gotovo i ne razlikuje od meda, sipa se u staklene tegle. Ovaj sirup jača i pročišćava organizam, reguliše varenje, jača apetit. Uzima se po jedna kašika pre svakog obroka, a teglu uvek treba dobro zatvoriti.
Delotvorni sok:
Kod stomačnih tegoba i hemoroida narodni lekari preporučuju sok od maslačka. Ovaj napitak priprema se tako što se samelju listovi i koren tek ubrane biljke, a onda se iz samlevene mešavine iscedi sok. U čašu mleka sipaju se dve kašičice soka, zasladi se medom i pije dvadeset dana, ujutru na prazan želudac.
Salata od maslačka:
Za salatu treba nabrati dve šake finih listova maslačka, oprati u mlakoj vodi i ostaviti da se osuše na kuhinjskom papirnatom ubrusu. Za marinadu pomeša se četiri do pet kašika maslinovog ulja sa dve kašike jabukovog sirćeta ili dve kašike limunovog soka. Sve se zatim posoli, pobiberi i doda malo meda. Zatim se ulupa sa žicom za mućenje i pre serviranja pomeša.
