Home Zdravlje EVO ZAŠTO BOROVNICE TREBA REDOVNO JESTI: Ublažavaju bolove, sprečavaju upale, razrjeđuju krv…

EVO ZAŠTO BOROVNICE TREBA REDOVNO JESTI: Ublažavaju bolove, sprečavaju upale, razrjeđuju krv…

137
0
Zdravlje,
Zdravlje,

Ublažavaju bolove, sprečavaju upale, razrjeđuju krv…

Borovnicu treba redovno jesti jer je prirodni aspirin, koji ublažava bol, razređuje krv i sprečava upale, priča Zoran Jelenković, ekonomista i travar, koji se više od 30 godina bavi sakupljanjem i proučavanjem zdravog bilja.

Evo šta sve borovnice sadrže:

– Plave i ljubičaste pigmente, koji podižu nivo vitamina C u organizmu, smanjuju krhkost kapilara, neutralizuju slobodne radikale, sprečavaju razaranje kolagena, štite vodene i masne dijelove mozga od oštećenja.

– Vitamine C, E, B2 i B3. Vitamin B3 pomaže rad digestivnog trakta, doprinosi zdravlju kože, nervnih ćelija, krvnih sudova i pomaže kod snižavanja štetnog holesterola (LDL) i triglicerida, a povećava dobar holesterol (HDL).

– Katehin, koji aktivira gen za sagorjevanje masnoća u ćelijama sala na stomaku. Prema istraživanju Univerziteta Tufts, redovan unos katehina povećava gubitak sala na stomaku.

– Velike količine kvercetina, koji smanjuje rizik od alergija.

– Gvožđe, magnezijum, mangan i kalijum.

Čaj za dijabetes:

Čaj od borovnice je odličan za dijabetičare, objašnjava Zoran. On se pravi od sušenih vrhova mladih grana u cvjetu, dok na njima ima smole. Grane se suše na promaji, na tamnom mjestu, a proces traje 15 dana.

Plodovi sušene borovnice zadržavaju sve osobine svježe ako je proces sušenja izveden pravilno, a to znači na temperaturi do 40 stepeni.

Zamrznuta je isto dobra, a da bi sačuvala svojstva, ne smije da bude duboko zamrznuta. Kad se tako čuva, zdrava je i u kolačima i pitama.

BONUS ČLANAK

ČUVENI RECEPT KOD JAKIH BOLOVE: Pogledajte kako da napravite mast od gaveza…

Nije potrebno posebno travarsko iskustvo da bi se na nekoj livadi, u jarku ili uz cestu prepoznao gavez (lat. Simphitum officinale, engl. COMFREI), zdrava biljka raširena, korišćena i poštovana u celoj Evropi.

Višegodišnja stabiljka karakterističnog izgleda sa sočnom i dlakavom stabiljku te ljubičastim i ružičastim cvetovima objesenom prema dole raste zaista svuda. Veoma ju je lako presaditi u svoj vrt na način kao i hren, korenom.

Dovoljno je da iskopate koren ili deo korena biljke i presadite ga u svoj vrt. Biljka je višegodišnja, a koliko god duboko kopali koren gotovo da je nemoguće u potpunosti ga izvaditi. Iz preostalog dela na proleće će ponovo izrasti zelena stabiljka.

Osim zdravih svojstava gavez se isplati držati u vrtu zbog listova koji namočeni u vodi (sami ili sa koprivom) postaju vredno biognojivo, a kad ih dodamo kompostište, raspadajući se podižu temperaturu i ubrzavaju proces reciklaže biološkog otpada u kompost.

Dobrobiti korena:

Zdravi deo gaveza je njen duboki i račvasti koren, tamnosmeđe do crne boje. Za izradu zdrave masti kopa se oštrom lopatom najesen, u oktobru i novembru, kada sadrži najviše alantoina, materije koja podstiče stvaranje novih ćelija, ubrzava zarastanje rana, obnovu slomljenog koštanog tkiva te tetiva oštećenih kod uganuća i iščašenja, pojačava cirkulaciju.

Koren sadrži takođe i visoke koncentracije tanina, koji svojim adstrigantnim svojstvom zaustavlja krvarenje. Brojna ispitivanja koja se sprovode u istraživačkim centrima potvrđuju djeletovnost preparata od gaveza korena i njegovu delotvornost kod olakšavanja bolova kod reuma, reumatodinog artritisa i degenerativnih promena kičme, sportskih povreda, bolova u mišićima i slično.

Premda postoji travarski tradicija i neke recepture za čajeve i tinkture sa sušenim gavezovom korenom ili listovima, istraživanja su potvrdila otrovnost gaveza za jetru, pa i ovde upozoravamo da se treba koristiti samo za spoljnu upotrebu. Najraširaniji ujedno i najpraktičniji zdravi preparat gaveza je mast od gaveza.

Recept za gavezovu mast sa maslinovim uljem:

Crni koren gaveza i gavez mast:

Donosimo vam pouzdani i isprobani recept gospođe Mire Debelom, koja ga je u poslednjih trideset godina usavršila i koristila za sebe, članove porodice i brojne prijatelje i poznanike kojima je pomogla u raznim tegobama i bolestima.

Gospođa Debelom penziju je zaradila u laboratorijama Plive, pa je svoje iskustvo unela i u ovaj svoj preparat. Naime, gavezovu je mast oplemenila maslinovim ulje i tako joj povećala efikasnost protiv bolova i akutnih i hroničnih.

Do toga je ona došla još davno došla sama, a u proteklih su deset godina istraživanja otkrila da sveže ekstra djevičansko maslinovo ulje deluje kao prirodni ibuprofen (Nature, 2005).

Sadrži, naime, tvar oleocanthal koja deluje slično ibuprofen, pa se ekstra djevičansko maslinovo ulje sve više dodaje kremama protiv bolova kod upalnih degenerativnih bolesti kostiju i zglobova.

Sastojci:

– 250 grama sveže iskopanog i očišćenog gavezovog korena

– 1kg svežeg špeka za topljenje masti (svinjska mast)

– 41 žicu hladno testenog nerafiniranog maslinovog ulja

– 100 do 150 grama voska

Priprema i primjena:

Koren gaveza kopa se najesen, u oktobru ili novembru, svakako na mestu koje nije blizu nekom izvoru zagađivanja i prometa. Potrebno je izvaditi oko pola kilograma težine. Dobro ga operite, očistite od oštećenja i rupa, ali nemojte guliti, osušite ga krpom i ostavite na stranu dok pripremate mast.

Kilogram svežeg svinjskog špeka odnosno slanine za topljenje masti narežite na kockice pa stavite u lonac, dodajte malo vode, mešajte da ne zagori. Bitno je da ne dodajete soli. Mast je gotova kad po njoj zaplivaju svjetložuta čvarci.

Tada je ocedite, pa u posebnu posudu odvojite 40 do 45 kašika masti, pa ostavite da se malo ohladi. Dok je još topla u tu mast narendajte priređen koren gaveza, 200 do 250 grama, na oštrom ribežu za krastavce ili zelje.

Dakle, u toplu mast trebaju padati što tanji listići korena, a ribamo ih odmah iznad masti kako bismo što je moguće manje bili izloženi vazduhu odnosno oksidaciji. Kad sav koren nariban i potopljen u masti, nastavimo mešati još 15 minuta.

Ostavimo pokriveno da odstoji preko noći. Sutra ponovo stavimo na laganu vatru, zagrejemo tek toliko da se mast otopi, pa skinemo s vatre i mešamo daljnih 10 minuta, pa ocijedimo kroz gazu u lonac.

Ocijeđenoj masti dodamo 41 kašiku hladno tiještenog nerafiniranog odnosno ektra maslinovog ulja, pa u smesu dodamo još 100 do 150 grama usitnjenog voska. Držimo na toplom odnosno na laganoj vatri uz stalno mešanje sve dok se vosak otopi, a tada ju prelijemo u porculansku ili vatrostalnu činiju.

Prekrijemo je krpom i ostavimo na hladnom da se svi sastojci sjedine i ohlade. Dobijenu ohlađenu Gavezovu mast punimo punimo drvenom ili keramičkom kašikom u manje posudice, staklene ili plastične, nikako ne metalne.

Napunimo do ivice i dobro potisnemo da unutra ne ostane vazduha, dobro zatvorimo. Rok trajanja ovako dobijene masti je godinu dana. Osim za već navedene indikacije, možete ju koristiti i za masažu nogu, posebno kod čukljeva, za negu dijabetičkog stopala, insekta i slično.

Iako se u narodnoj medicini gavez mast koristi u nanošenjem direktno na otvorene i teške rane, kod takve primene postoji opasnost stvaranja apscesa, jer se rana na površini zatvori, a unutra je gnoj. Preporučljivije je stoga mazati kožu uz ivice rane. Čuvajte van domašaja dece i nikako ne koristite gavezovu mast za unutrašnju upotrebu.