Poboljšava apetit, stimuliše rad želuca, čisti i regeneriše jetru…
U teškim vremenima poput ratova i ekonomskih kriza, ljudi su se uvek okretali ka prirodi tražeći i nalazeći hranu. Malo ko zna da nema ništa zdravije od samoniklih biljaka. Samo ako živite u skladu sa prirodom, možete doći do pravog zdravlja.
Samonikle biljke u vašem dvorištu prava su riznica vitamina i minerala neophodnih za ljudsko telo. Većinu tih biljaka smatramo “korovom”, ali ako ih pripremite na odgovarajući način dobićete besplatnu i ukusnu hranu koja je u stanju da potpuno oporavi vaše telo.
TUŠT:
Zovu je još i bljušt, tušanj, tušac i portulak. Prava zvezda među samoniklim biljkama je – tušt, Portulaca oleracea. Tušt je prava riznica omega-3 masnih kiselina toliko bitnih za naše zdravlje.
Postoji velika verovatnost da ova biljka upravo sada raste u vašem dvorištu, jer prema statistici, on je najprošireniji “korov” na svetu. Tušt je minijaturna biljka, sa sočnim mesnatim listovima i crvenkastim stabljikama.
Raste kao samonikla biljka u dvorištima, uz reke, potoke, kanale i rubove šume. Otporan je na visoke i niske temperature i sušu, uspeva na lošem zemljištu. Odličan je izvor antioksidanata, vitamina C, A, B i E te omega-3 masnih kiselina.
Osim obilja omega-3 masnih kiselina, tušt sadrži: šest puta više vitamina E od spanaća, sedam puta više beta-karotena nego šargarepa, 25 mg vitamina C po šoljici (20% preporučenog dnevnog unosa) magnezijuma, kalcijuma, železa, vitamina B2, kalija, fosfora i mangana.
Tušt je vrlo koristan ukoliko imate mokraćne ili probavne probleme. Ima antigljivično i antimikrobno delovanje. Koristan je i kod kožnih bolesti – pozitivno deluje na akne, psorijazu i opekotine. Njegovo mlado lišće i stabljike idealni su u salatama i sendvičima. Tušt je bogat pektinom, pa se može koristiti za zgušnjavanje supa i variva.
Salata od tušta:
Naberite dosta mladih izdanaka tušta. Operite tušt u cedilu, kratko prokuvajte u slanoj vodi i izvadite ga u činiju. Dodajte naseckani beli luk i zalijte maslinovim uljem, posolite i stavite malo bibera. Dobro promešajte i jedite ga kao salatu ili prilog. Isto tako par mladih izdanaka tušta možete dodati svežoj zelenoj salati. Provereno leči anemiju. Tušt možete i kratko propržiti na masti, pa preliti jajima. Dodati kajmak i domaći hleb.
MASLAČAK:
Verovatno ste već upoznati sa zdravljem koje nudi maslačak. Ne postoji dvorište u kojem nije nikao maslačak ili dva, ali obično ga doživljavamo samo kao cveće ili korov. Lišće maslačka možete koristiti u salatama, supama i sokovima.
Možete ga pripremiti na isti način kao spanać. Lišće i cvet maslačka možete osušiti i praviti od njih čaj. Koren možete osušiti i ispeći, te ga koristiti kao zamenu za kafu, a od cveća napraviti vino ili med.
Maslačak ima antioksidativna svojstva i sadrži spojeve taraxacin i taracerin, zajedno s inulinom i levulinom, zahvaljujući kojim ima izvanredna zdrava svojstva: deluje kao prirodan laksativ i diuretik, pomaže kod nadutosti i edema, pomaže kod nivoa šećera i holesterola u krvi, poboljšava apetit i stimuliše rad želuca, čisti i regeneriše jetru, pomaže kod opekotina i uboda.
Maslačak takođe poseduje antivirusna svojstva i može biti koristan u borbi protiv herpesa. Naša preporuka je da mlade listove maslačka dobro operete i dodate u zelenu salatu. Osim što će vam vratiti snagu tokom prolećne malaksalosti, maslačak je u stanju da toliko popravi imunitet da vam ni jedna bolest neće moći ništa!
KOPRIVA:
Zadnja na našoj listi ali ne i manje važna je kopriva – urtica dioica. Ispod njenih listova kriju se žalci – dlačice koje sadrže mešavinu spojeva uključujući histamin, serotonin i acetilkolin. Ako ih dotaknete, dlačice izliju ovaj sok na kožu što izaziva žarenje.
Upravo zbog toga većina nas pre konzumiranja kuva koprivu. Međutim kopriva se može koristiti i sirova – odstraniti hemijske tvari koji izazivaju žarenje možete i potapanjem u hladnoj vodi.
Kopriva ima visok udeo gvožđa, kalijuma, mangana, kalcijuma i vitamina A, C, D i K. Jedna šoljica koprive vas opskrbljuje sa neverovatnih 1.790 IU vitamina A, što je čak 300% preporučenog dnevnog unosa.
Naša preporuka za ukusan obrok je čorbica od koprive. Dinstajte crni luk i nekoliko čena belog luka, pa tome dodajte koprivu i jednu šargarepu. Kuvajte kratko i pred sam kraj dodajte šaku pirinča i začine.
Ova krepka čorba učiniće pravo čudo za vaš organizam. Delovi koprive koji se najčešće konzumiraju su lišće i njen koren. Spomenuli smo samo tri samonikle biljke, koje možete koristiti kao hranu te ta zdravlje.
Zapravo, postoji ih mnogo više. U literaturi opisano je nekoliko hiljada samoniklih biljaka. Preporučujemo da novu hranu u jelovnik uvodite postepeno. Naučite dobro raspoznavati samonikle biljke pre što ih počnete koristiti. A kada ih dobro upoznate – neće biti kraja maštovitim i zdravim jelima na vašem stolu.
BONUS ČLANAK
NEVJEROVATNO: Pogledajte šta se događa sa tijelom ako jedete sedam oraha svaki dan…
Orasi imaju dvostruko veću razinu antioksidansa polifenola od svih orašastih proizvoda i tako pomažu tijelu u borbi protiv slobodnih radikala koji oštećuju stanice i uzrokuju bolesti, pokazalo je istraživanje na Sveučilištu u Pennsylvaniji.
Orašasti plodovi kao što su bademi, kikiriki, pistacije, lješnjaci i indijski oraščići također su bogati nezasićenim masnim kiselinama, vitaminima i proteinima, ali znanstvenici upozoravaju da je problem što ih ljudi ne jedu dovoljno.
“Naša preporuka je da bi ljudi trebali pojesti sedam oraha dnevno” – kaže voditelj istraživanja Joe Vinson. Prethodna istraživanja pokazala su jedenje oraha smanjuje znakove starenje, te štite od bolesti srca.
Nakon što je otkriveno da samo sedam oraha na dan pruža zaštitu od srčanih bolesti, orasi su odmah proglašeni superhranom. No, orašaste plodove već dugo smatraju najsavršenijom hranom u prirodi.
Otkriveno je da od svih drugih orašastih plodova, orasi sadrže najveću razinu antioksidanata. A kad se govori o hrani koja je zdrava za srce, orasi se nalaze među tri najzdravije namirnice.
Osim što su bogati antioksidantima, sadrže i zdrava vlakna, proteine, vitamine i minerale. Ne čude stoga istraživanja koja pokazuju da redovno uzimanje oraha može smanjiti rizik od srčanih bolesti.
Jedna od zanimljivosti jeste i da ORAH izgleda kao mali mozak, čak su bore i uvijanja baš kao i neo-korteks. Danas je poznato da orah pomaže u razvoju više od tridesetak neuro-transmitera za moždane funkcije. Pa vi recite da orah sam po sebi nije promišljeno Božje čudo stvoreno na korist čovjeku.
U najnovijem istraživanju znanstvenici sa Sveučilišta Scranton u američkoj državi Pennsylvania analizirali su sadržaj antioksidanata u nekoliko vrsta orašastih plodova: orasima, bademima, kikirikiju, pistacijama, lješnjacima, brazilskim orasima, pekan orasima, makadamija orasima i indijskim oraščićima.
Voditelj studije dr. Joe Vinson je rekao: “Orasi su rangirani iznad kikirikija, badema, pekan oraha, pistacija i drugih plodova. Šaka oraha sadrži gotovo dvostruko više antioksidanata nego ista količina bilo kojeg drugog orašastog ploda. Nažalost, ljudi baš ne jedu puno oraha. Naše istraživanje ukazuje da u sklopu zdrave prehrane treba jesti više oraha.”
Tim dr. Vinsona otkrio je da su osim po količini antioksidanata orasi superiorniji i po jačini antioksidanata koje sadrže. Oni koji se nalaze u orasima su 15 puta snažniji od vitamina E koji je na glasu kao vrlo snažan antioksidant.
Znanstvenici ističu da je prednost oraha to što ih ljudi jedu neobrađene jer upravo u tom obliku oni su i najefikasniji. Sve druge malverzacije s orasima poput pečenja, umanjiti će njihovu učinkovitost. No, mnogi ljudi izbjegavaju orahe jer misle da su masni i debljaju.
Međutim, orasi sadrže zdrave polinezasićene i mononezasićene masti koje ne začepljuju krvne žile kao zasićene masti. Jedete li orahe nećete se udebljati, osim toga mogli biste i smršaviti jer oni izazivaju osjećaj zasićenosti.
“Sedam oraha na dan idealna je količina kako bismo dobili maksimalnu korist od njih”, dodao je dr. Vinson.
Orahova jezgra najviše sadrži ulja (55-65%), zatim visokovrijednih bjelančevina (15%) te isto toliko ugljikohidrata, a bogata je i kalijem, magnezijem, fosforom, željezom te vitaminima B i C. List oraha sadrži čvrsto ulje žućkaste boje, tanin, kiseline te tvari ljutog i gorkog ukusa.
Pošto sadrži neraspadnute zdrave sastojke, od orahovog lišća se mogu spravljati sirupi, ekstrakti i slični preparati. Lišće je najbolje upotrijebiti dok je mlado, zeleno i svježe.
