Dan kada je mala Barbara Veličković trebalo da primi sveti čin krštenja umesto mira, molitve i porodične tišine doneo je otvoreni sukob, burne scene i javna prepucavanja koja su se nastavila i nakon izlaska iz crkve. Umesto dostojanstva, u fokus su došli kamera, mikrofon, optužbe i teške reči koje su odjeknule i unutar svetog mesta.
Sukob između Milice Veličković i Borislava Terzića Terze eskalirao je neposredno pred početak obreda, kada je Milica jasno stavila do znanja da ne želi medijsko praćenje krštenja. Uprkos ranijim dogovorima, situacija je izmakla kontroli, a ceo događaj dobio je potpuno drugačiji tok od onog koji je bio planiran.
Terzino viđenje
Nakon izlaska iz crkve i povratka ka Šimanovcima, Borislav Terzić Terza se oglasio vidno potresen, iznoseći svoju verziju događaja i ne krijući bes zbog, kako je rekao, poniženja koje je doživeo.
– Nije htela da se održi kršenje dok ne izađemo. Ne mogu da verujem da je toliko bezobrazna i toliko kvarna, naše dete je napravljeno na Pinku. Da ti nemaš svest u glavi da izađeš u susret kao zahvalnost ovoj kući. Barbara je napravljena u rijalitiju, ljudi koji gledaju Pink zaslužuju da vide da se krsti jedna mala devojčica. Ona je toliko kvarna, ja nisam nikoga zvao, ja ne mogu da zabranjujem. Izvinjavam se svima, i Velikom šefu i šefici, ne mogu da verujem. Njena rodbina, njih pet-šest se dralo na mene da izađem, ne znam kako ovo da opišem. Izgubio sam glas koliko sam se iznervirao. Provalila je da sam ozvučen, pričala je kako Barbara plače u mom naručju namerno – rekao je Terza.
Ovim rečima Terza je jasno poručio da smatra kako je javnost imala pravo da prisustvuje ovom događaju, kao i da se ceo incident dogodio zbog, kako tvrdi, Miličine potrebe da zabrani snimanje u poslednjem trenutku.
Milica prvi put javno odgovara
Nakon talasa reakcija i komentara, Milica Veličković se prvi put oglasila lično, putem društvenih mreža, i iznela potpuno suprotnu verziju događaja. U svom obraćanju bila je direktna, oštra i bez zadrške, tvrdeći da je granica pređena upravo u crkvi.
– Dragi moji, videli ste sve. Otac je prodao crkvu, plač deteta i sve zarad medija. Jasno sam rekla da može da prisustvuje bez kamera i snimanja. Drugi put, kada se vratio, videla sam mu bubicu na stomaku i pitala ga tri puta da li je ozvučen, a on je lagao na svetom mestu. Parohija će tužiti mene, između ostalog, zbog neodobrenog snimanja i skrivanja. Ne brinite za nas i hvala. Svima vam je sve jasno. Iz crkve niko nije izbačen, osim mikrofona i kamera! Niste prevarili mene, nego sveto mesto – napisala je Milica.
Ovim rečima Milica je pokušala da stavi tačku na spekulacije, ističući da njena odluka nije bila usmerena protiv oca deteta, već protiv, kako navodi, nepoštovanja crkve, obreda i same suštine krštenja.
Kamera kao tačka pucanja
Iz Miličine izjave jasno se može zaključiti da je ključni problem bio trenutak kada je primetila da je Terza ozvučen, uprkos prethodnim dogovorima da snimanja neće biti. Upravo taj detalj, po njenim rečima, bio je okidač za eskalaciju sukoba i prekid obreda dok se kamere i mikrofoni ne uklone.
Sa druge strane, Terza smatra da je snimanje bilo očekivano i legitimno, te da nije učinio ništa što već nije deo rijaliti okruženja iz kog oboje dolaze. Ta razlika u percepciji dovela je do sudara koji se, nažalost, dogodio na mestu gde se to najmanje očekuje.
Javnost podeljena, epilog neizvestan
Nakon oba oglašavanja, javnost je ostala podeljena. Jedni smatraju da je Milica imala puno pravo da zaštiti dete i svetost čina, dok drugi veruju da je Terza nepravedno označen i ponižen. Dodatnu težinu celoj situaciji daje i Miličina tvrdnja da bi parohija mogla da snosi posledice zbog neodobrenog snimanja, što celu priču podiže na još ozbiljniji nivo.
Jedno je sigurno, krštenje koje je trebalo da ostane porodična uspomena, pretvorilo se u javni skandal o kojem će se još dugo govoriti, a posledice tog dana tek će se sagledavati.