Dok se Evropa sve snažnije usklađuje oko sankcija i sigurnosnih mjera prema Iranu, iz Londona stiže upozorenje koje ponovo otvara pitanje politike Srbije i njene deklarisane vojne neutralnosti. Politički analitičar i srbijanski disident Boban Bogdanović upozorio je da politika vlasti u Beogradu, prema njegovom mišljenju, sve više odstupa od principa neutralnosti, posebno kada je riječ o izvozu oružja i municije u različite dijelove svijeta.
Povod za novu raspravu bila je odluka Evropske unije da ažurira listu osoba, grupa i entiteta obuhvaćenih restriktivnim mjerama u borbi protiv terorizma, među kojima se našla i Iranska revolucionarna garda. Odluka je donesena krajem februara, a njen cilj je jačanje zajedničkog evropskog odgovora na sigurnosne prijetnje i aktivnosti koje EU smatra destabilizujućim.
Uz države članice Evropske unije, odluku su podržale i brojne zemlje koje sarađuju sa evropskim institucijama u oblasti sigurnosne politike. Među njima su Albanija, Bosna i Hercegovina, Island, Lihtenštajn, Moldavija, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Ukrajina, koje su se usaglasile sa restriktivnim mjerama i potvrdile spremnost da usklade svoje politike s evropskim stavovima.
Srbija, međutim, nije podržala ovu odluku.
Neutralnost pod lupom
Komentarišući tu činjenicu, Bogdanović je iz Londona ocijenio da se pitanje neutralnosti često koristi kao politička formula koja u praksi ne znači nužno i stvarnu neutralnu politiku.
– Kada se govori o neutralnosti, postoji jednostavan test: da li je država spremna da se odrekne profita i političkih kombinacija kako bi ostala verna tom principu. – rekao je Bogdanović.
On smatra da neutralnost podrazumijeva jasna pravila i dosljedno ponašanje, a ne samo političke izjave koje se ponavljaju u diplomatskim nastupima.
Primjer Švajcarske
Kako bi objasnio šta znači dosljedna neutralnost, Bogdanović je naveo primjer Švajcarske, države koja je poznata po dugoj tradiciji takve politike.
– Švajcarska je prošle godine dala upravo takav primer. Bern je odbio da dozvoli transfer tenkova koji bi mogli da završe u ratu u Ukrajini. Razlog je bio jednostavan: švajcarski zakoni i tradicija neutralnosti zabranjuju isporuku oružja stranama u oružanom sukobu. – rekao je Bogdanović.
– Čak i kada je dozvolila da deo tenkova bude prodat Nemačkoj, postavljen je jasan uslov, oni ne smeju biti poslati u Ukrajinu. – rekao je Bogdanović.
– Drugim rečima, neutralnost nije politička fraza. Ona je pravilo. – rekao je Bogdanović.
Dvostruka politika
Govoreći o Srbiji, Bogdanović tvrdi da se u praksi može vidjeti drugačiji obrazac ponašanja nego što sugerišu zvanične izjave o vojnoj neutralnosti.
– Sada pogledajmo Srbiju. Beograd godinama ponavlja da je Srbija „vojno neutralna država“. Ta formulacija se ponavlja u gotovo svakoj diplomatskoj izjavi. Međutim, kada se pogledaju činjenice, dobija se potpuno druga slika. – rekao je Bogdanović.
On tvrdi da je tokom rata u Ukrajini Srbija vodila dvostruku politiku, s jedne strane nije uvodila sankcije Rusiji, dok su se s druge strane pojavljivali izvještaji da je srpsko oružje, direktno ili posredno, završavalo na ukrajinskom frontu.
Istovremeno, kako navodi, tokom sukoba na Bliskom istoku srpska municija izvožena je u Izrael, što dodatno otvara pitanje stvarne neutralnosti.
– Neutralna država ne snabdeva oružjem strane u ratovima. Ona stoji po strani. – rekao je Bogdanović.
– Zato srpska „neutralnost“ sve više liči na političku formulu koja služi isključivo očuvanju vlasti diktatorskog režima Aleksandra Vučića. – rekao je Bogdanović.
Sigurnosni rizici
Analitičar upozorava da problem nije samo politička nedosljednost, već i potencijalni sigurnosni rizici za region.
– Kada država koja se predstavlja kao neutralna aktivno snabdeva oružjem jednu stranu u konfliktu u kojem učestvuju akteri poput Irana i Izraela, ona ne preuzima samo diplomatski rizik, ona preuzima i bezbednosni rizik. – rekao je Bogdanović.
Prema njegovim riječima, u savremenom svijetu takve odluke mogu imati nepredvidive posljedice jer se konflikti često šire kroz indirektne ili hibridne oblike sukoba.
– U svetu u kojem su hibridni sukobi i asimetrične odmazde postali deo realnosti, takva politika može otvoriti vrata i potpuno novim pretnjama. – rekao je Bogdanović.
– Država koja se svrstava u ratovima na Bliskom istoku, čak i posredno kroz izvoz oružja, neizbežno ulazi u radar radikalnih struktura i ekstremističkih mreža. – rekao je Bogdanović.
– To znači da neodgovorna politika može dovesti do situacije u kojoj sama Srbija postaje potencijalna meta terorističkih udara ili bezbednosnih incidenata. – rekao je Bogdanović.
Regionalna stabilnost
On smatra da takva politika može imati posljedice i po sigurnosnu stabilnost Zapadnog Balkana, posebno ako dolazi iz države koja je vojno najjača u regionu.
– Kada država koja je ujedno i najjače naoružana na Zapadnom Balkanu vodi takvu politiku, ona neizbežno postaje faktor nestabilnosti u regionu. – rekao je Bogdanović.
Zbog toga, kako navodi, u regionu se sve češće govori o jačanju bezbjednosne saradnje među državama.
– Saradnja između Kosova, Albanije i Hrvatske pokazuje da u regionu raste svest da bezbednost više ne može zavisiti od političkih avantura jednog režima. – rekao je Bogdanović.
On podsjeća da Zapadni Balkan već ima sigurnosni okvir kroz NATO, ali da postoje situacije u kojima regionalna saradnja može igrati važnu ulogu.
– U situacijama hibridnih pritisaka, političkih provokacija ili ograničenih bezbednosnih incidenata, regionalna saradnja često postaje prva linija odvraćanja. – rekao je Bogdanović.
Šira saradnja
Analitičar smatra da bi takva saradnja mogla biti proširena na veći broj država koje imaju interes za stabilnost regiona.
– Sve države koje se graniče sa Srbijom imaju direktan interes da se spreči nova destabilizacija regiona. – rekao je Bogdanović.
Prema njegovom mišljenju, u takvom okviru saradnje mjesto bi mogle imati i države poput Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Sjeverne Makedonije, Bugarske, Rumunije i Mađarske.
Istovremeno naglašava da takva inicijativa ne bi bila usmjerena protiv Srbije kao države, već protiv politike koju trenutno vodi vlast u Beogradu.
Mogući drugačiji put
Bogdanović smatra da bi situacija mogla izgledati potpuno drugačije ukoliko bi Srbija u budućnosti promijenila politički kurs i približila se evroatlantskim integracijama.
– Ako bi jednog dana došlo do demokratske promene vlasti u Srbiji i ako bi Srbija, poput većine svojih suseda, postala deo evroatlantske bezbednosne arhitekture, uključujući i članstvo u NATO, čitav ovaj problem bi praktično nestao. – rekao je Bogdanović.
– Srbija bi tada od izvora nestabilnosti postala faktor bezbednosti. – rekao je Bogdanović.
Na kraju upozorava da region ne može ignorisati potencijalne rizike.
– Do tada, međutim, region nema luksuz da ignoriše rizike. – rekao je Bogdanović.
– Istorija Balkana nas je naučila jednoj lekciji: nestabilnost retko počinje velikim ratovima. – rekao je Bogdanović.
– Ona počinje malim političkim igrama koje niko na vreme ne zaustavi. – rekao je Bogdanović.
– Kada jedna država simulira neutralnost dok istovremeno naoružava tuđe ratove, njeni susedi nemaju luksuz da čekaju. – rekao je Bogdanović.
– U geopolitici postoji trenutak kada oprez postaje strategija. – rekao je Bogdanović.
– Balkan je taj trenutak prepoznao prekasno previše puta. – rekao je Bogdanović.