Oštre poruke prema Evropskoj uniji stigle su od lidera SNSD-a Milorada Dodika, koji je evropske institucije optužio da od Republike Srpske traže odricanje od vlastitog suvereniteta i prihvatanje rješenja koja smatra neprihvatljivim. Govoreći tokom boravka u Tel Avivu, poručio je da Republika Srpska želi razvijati odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, Rusijom, Kinom i Izraelom, dok je istovremeno iznio niz kritika na račun EU i njenih predstavnika u Bosni i Hercegovini.
Dodik je govorio i o evropskom putu Bosne i Hercegovine, dovodeći u pitanje sam proces pregovora i način na koji evropski zvaničnici pristupaju odnosima unutar zemlje. Njegove poruke bile su usmjerene posebno prema evropskoj komesarki za proširenje Marti Kos i šefu Delegacije Evropske unije u BiH Luigiju Soreci.
Oštro prema Briselu
Komentarišući pregovore Bosne i Hercegovine sa Evropskom unijom, Dodik je prvo doveo u pitanje njihovo postojanje, a potom poručio da Republika Srpska ne želi prihvatiti ono što on vidi kao prenošenje dodatnog suvereniteta.
– Je li to postoji, ja ne znam da postoji? – rekao je Dodik.
On smatra da Evropska unija više nema vrijednosti koje je nekada predstavljala, a evropske političke strukture optužio je da pokušavaju nametati vlastita rješenja Republici Srpskoj.
– S kim da pregovaramo, sa Martom Kos, liberalima koji su upropastili Evropu i evropske vrijednosti, a sada nama pričaju kako mi treba nešto da pregovaramo, da prepustimo sav naš suverenitet? – rekao je Dodik.
Prema njegovim riječima, Republika Srpska će svoje međunarodne kontakte pokušavati razvijati i izvan Evropske unije. Kao države s kojima želi razgovarati naveo je SAD, Rusiju, Kinu i Izrael, dok je EU opisao kao „trulu“ i tvrdio da više nema vrijednosti koje je ranije imala.
Dodikove izjave dolaze u trenutku kada evropski put Bosne i Hercegovine ostaje jedno od važnih političkih pitanja u zemlji, uz dugotrajna neslaganja domaćih političkih aktera oko reformi, nadležnosti i uslova koje BiH treba ispunjavati.
Napad na Sorecu
Posebno oštre riječi Dodik je uputio šefu Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini Luigiju Soreci. Njegove kritike odnosile su se na tumačenje vladavine prava i ulogu međunarodne zajednice u donošenju odluka u BiH.
– Lažov koji kaže da je vladavina prava kada jedan neimenovani stranac namjesti propise, a oni to proglase zakonom – rekao je Dodik o Soreci.
Nakon toga postavio je pitanje kako takvu praksu, iz njegove perspektive, treba povezivati s evropskim vrijednostima.
– Kako to može biti Evropa? – upitao je Dodik.
Ovakvim porukama Dodik je nastavio svoju dugogodišnju kritiku međunarodnog intervencionizma u Bosni i Hercegovini. Njegova politička pozicija zasniva se na insistiranju da odluke trebaju donositi domaće institucije i politički predstavnici, dok se protivi korištenju ovlasti međunarodnih predstavnika koje smatra nametnutim.
Poruke iz Izraela
Dodik je ove izjave dao tokom boravka u Tel Avivu, gdje je najavljen i njegov sastanak s izraelskim premijerom Benjaminom Netanyahuom.
Prema ranijim najavama, jedna od tema razgovora trebala bi biti dalje jačanje odnosa i finalizacija dogovora o konkretnim privrednim projektima. Najavljeno je i razmatranje mogućnosti snažnije saradnje u kulturi i nauci, sa posebnim naglaskom na povezivanje univerziteta.
Dodik upravo odnose s Izraelom navodi kao jedan od pravaca međunarodne saradnje Republike Srpske. Uz Izrael, u svojim izjavama izdvojio je i SAD, Rusiju i Kinu.
Govoreći o Evropskoj uniji, međutim, nije se zadržao samo na političkim i institucionalnim pitanjima.
Migracije i sigurnost
Dodik je iznio i tvrdnju da se širom Evrope formiraju „muslimanske oružane ćelije“, a zatim je pitanje sigurnosti povezao s evropskom migrantskom politikom.
– Šta će nama to? Mi ćemo od toga da se zaštitimo koliko god možemo. Mi ne želimo povratak njihovih migranata kao Evropa koja se zeznula – rekao je Dodik.
Tvrdnju o formiranju takvih ćelija nije dodatno obrazložio niti je u izjavi naveo konkretne podatke ili izvore na kojima je zasniva.
Migrantska politika već godinama predstavlja jednu od tema Dodikovih kritika Evropske unije. U svojim nastupima često insistira na tome da Republika Srpska ne treba preuzimati teret odluka koje su, prema njegovom tumačenju, donosile evropske države.
Ovaj put takvu argumentaciju povezao je sa širim kritikama evropskih institucija i vrijednosti.
– Kakve evropske vrijednosti? Je li ima Evropa slobodu kretanja? Njihov novac nas ne zanima – rekao je Dodik.
“Traže predaju RS”
Najžešći dio Dodikovog obraćanja odnosio se na njegovu tvrdnju da Evropska unija od Republike Srpske praktično očekuje političku predaju.
On je poručio da finansijska sredstva koja dolaze iz Evropske unije za njega ne mogu biti razlog za prihvatanje političkih zahtjeva s kojima se ne slaže. Evropsku finansijsku podršku pritom je opisao izrazito oštrim riječima.
– Traže da kažemo da ne postoji RS, to nećete čuti od nas, da nudite ne znam ni ja koliko vašeg prljavog novca! Jaukanje iz Sarajeva oni treba da rješavaju… Mogu EU da se sprdaju sa nama, ali njima su na vrata pokucali problemi koje oni ne mogu da riješe, šta mi da tražimo tu? – rekao je Dodik.
Njegova tvrdnja da EU traži da Republika Srpska kaže da „ne postoji RS“ predstavlja Dodikovo političko tumačenje zahtjeva i politika Evropske unije. Republika Srpska je jedan od dva entiteta Bosne i Hercegovine prema ustavnom uređenju proisteklom iz Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Dodik, međutim, evropske zahtjeve u vezi sa reformama i funkcionisanjem državnih institucija već duže predstavlja kao pokušaj slabljenja entitetskih nadležnosti. Upravo je pitanje raspodjele nadležnosti između države i entiteta jedno od glavnih mjesta političkog sukoba u Bosni i Hercegovini.
Nastavak tvrde politike
Poruke iz Tel Aviva pokazuju da Dodik nastavlja sa izrazito kritičnim odnosom prema dijelu evropskih institucija, uprkos tome što je Bosna i Hercegovina formalno na evropskom putu.
Njegova strategija, prema onome što je sam naveo, podrazumijeva jačanje kontakata s drugim velikim međunarodnim akterima i odbijanje političkih uslova za koje smatra da zadiru u nadležnosti Republike Srpske.
Istovremeno, njegove izjave dodatno otvaraju pitanje kako će politički predstavnici iz Republike Srpske pristupati narednim koracima Bosne i Hercegovine prema Evropskoj uniji. Bez saglasnosti institucija i političkih predstavnika iz oba entiteta teško je provoditi veliki dio reformi koje se nalaze pred Bosnom i Hercegovinom.
Dodik je, barem prema porukama iz Tel Aviva, jasno stavio do znanja da evropska finansijska podrška neće promijeniti njegov stav ukoliko procijeni da se zauzvrat traži odustajanje od nadležnosti i političke pozicije Republike Srpske.
Njegova završna poruka ostala je usmjerena na tvrdnju da Evropska unija ima dovoljno vlastitih problema i da Republika Srpska ne treba prihvatati njene zahtjeve samo zbog novca koji bi mogao biti ponuđen.