Može li jedan energetski projekat postati mnogo više od pitanja plinovoda i investicija? Upravo se to otvorilo nakon što su izmjene Zakona o plinovodu Južna interkonekcija između Bosne i Hercegovine i Hrvatske ušle u parlamentarnu proceduru i izazvale pažnju evropskih zvaničnika.
U središtu priče našla se predsjedavajuća Vijeća ministara Bosne i Hercegovine Borjana Krišto, kojoj je upućeno upozorenje zbog načina na koji se pripremaju zakonska rješenja za ovaj važan projekat. Posebnu pažnju izazvala je činjenica da se kompanija AAFS Infrastructure and Energy u prijedlogu zakona nominuje kao nosilac gradnje plinovoda.
Važan projekat
Južna interkonekcija između Bosne i Hercegovine i Hrvatske već dugo se predstavlja kao jedan od ključnih projekata za energetsku sigurnost zemlje. Njena osnovna svrha jeste da Bosni i Hercegovini omogući dodatni pravac snabdijevanja plinom i smanji zavisnost od postojećih energetskih ruta.
Zbog toga se ovaj projekat ne posmatra samo kao tehničko ili infrastrukturno pitanje. On ima političku, ekonomsku i regionalnu težinu, jer se direktno veže za energetsku stabilnost, evropske standarde i dugoročne interese Bosne i Hercegovine.
Upravo zato je način donošenja zakona posebno važan. Evropski zvaničnici naglašavaju da zakonski prijedlozi moraju biti usklađeni s obavezama koje je Bosna i Hercegovina preuzela na evropskom putu.
Pismo upozorenja
U pismu koje je šef Delegacije Evropske unije u BiH Luigi Soreca uputio Borjani Krišto jasno je naglašeno da se nacrti zakona moraju pažljivo usklađivati i unutar zemlje i s relevantnim evropskim službama.
– Ključno je da se nacrti zakona temeljito koordiniraju interno unutar zemlje, kao i s relevantnim službama Europske komisije. To podrazumijeva dijeljenje nacrta zakona radi procjene u ranoj fazi procesa izrade, čime se osigurava usklađenost sa standardima EU. Na taj način Bosna i Hercegovina može nastaviti napredovati na svom putu prema EU i izbjeći propuštanje prilika za daljnju integraciju, kao i financijskih prilika, uključujući i one u okviru Agende za reformu – stoji u pismu koje je šef delegacije Europske unije u BiH Luigi Soreca uputio Borjani Krišto.
Ova poruka jasno ukazuje na to da se od institucija Bosne i Hercegovine očekuje da zakonska rješenja u oblasti energetike ne pripremaju jednostrano i bez provjere njihove usklađenosti s evropskim pravilima. Posebno se naglašava potreba da se takvi prijedlozi razmatraju u ranoj fazi, prije nego što dođu do završne parlamentarne procedure.
Evropska pravila
Soreca se u svom pismu pozvao na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kao i na proces evropskih integracija Bosne i Hercegovine. Upozorio je da regulatorna procedura mora sadržavati regulatornu nezavisnost, razdvajanje nadležnosti i efikasan pristup trećih strana.
Ovi principi nisu formalnost, već dio šireg energetskog okvira koji Bosna i Hercegovina mora poštovati. Oni su povezani s pravilima Energetske zajednice o plinu, kao i s odgovarajućim evropskim uredbama.
Zbog toga se postavlja pitanje da li je nominovanje jedne konkretne kompanije u samom zakonskom prijedlogu u skladu s obavezama koje Bosna i Hercegovina ima na putu ka Evropskoj uniji. Takav pristup mogao bi otvoriti dileme o transparentnosti, konkurenciji i pravilnom vođenju procesa.
Kompanija u fokusu
Najviše pažnje izazvalo je spominjanje kompanije AAFS Infrastructure and Energy. Prema dostupnim navodima, riječ je o kompaniji koja je osnovana nedavno i koja nije objavila vlasničku strukturu.
Upravo ta činjenica dodatno je pojačala interesovanje javnosti, jer se radi o projektu od velikog strateškog značaja. Kada se u zakonski prijedlog unosi ime konkretne kompanije, javnost očekuje jasne odgovore o njenom iskustvu, vlasništvu, kapacitetima i ulozi u realizaciji projekta.
– EU riskira sukob s Donaldom Trumpom nakon što je pokušano odgađanje dodjele ugovora za plinovod kompaniji povezanoj s njegovim krugom saradnika. AAFS Infrastructure and Energy osnovan je nedavno i nije objavio vlasničku strukturu – navodi se u tekstu.
Ovaj citat dodatno je otvorio pitanje političkih veza i mogućih utjecaja na proces donošenja odluka. Iako se u zvaničnom pismu evropskih zvaničnika ne ulazi u pojedinačne političke odnose, širi kontekst cijele priče izazvao je brojne reakcije.
Političke veze
Prema navodima koji su objavljeni, kompaniju predvode Jesse Binnall i Joe Flynn, osobe koje se dovode u vezu s političkim aktivnostima u Sjedinjenim Američkim Državama. Zbog toga je projekat Južne interkonekcije izašao iz okvira domaće energetske rasprave i dobio međunarodnu dimenziju.
Dodatno se navodi da je Joe Flynn ranije lobirao u korist Milorada Dodika, uz tvrdnje o političkim vezama i utjecajima. Takvi navodi dodatno komplikuju sliku, jer se energetski projekti u Bosni i Hercegovini često posmatraju i kroz političke odnose, regionalne interese i međunarodne pritiske.
Spominje se i posjeta Donalda Trumpa Jr. Banjoj Luci, ali prema dostupnim informacijama nema direktne uključenosti u sam projekat. Ipak, i samo pojavljivanje takvih imena u široj priči dovoljno je da dodatno poveća pažnju javnosti.
Pitanje iskustva
Pored političkih veza, otvoreno je i pitanje kapaciteta kompanije AAFS Infrastructure and Energy za realizaciju jednog ovako važnog energetskog projekta. Navodi se da kompanija nema iskustva u izgradnji plinovoda, što je posebno osjetljivo pitanje kada se radi o infrastrukturi od strateškog značaja.
Sa druge strane, lokalni predstavnici tvrde da postoje planovi za značajna ulaganja u energetsku infrastrukturu. Takve najave mogu zvučati ambiciozno, ali kod projekata ove veličine ključni su dokazi o sposobnosti, iskustvu, finansijskoj stabilnosti i jasnoj proceduri izbora.
Zbog toga se od institucija očekuje da javnosti ponude precizna objašnjenja. Projekti koji mogu utjecati na energetsku sigurnost zemlje ne smiju ostavljati prostor za sumnje, nedoumice ili netransparentne odluke.
Fokus Brisela
U zvaničnom upozorenju Luigi Soreca nije govorio o političkim akterima, pojedinačnim kompanijama niti mogućim vezama sa američkim krugovima. Njegov fokus bio je na zakonodavnim obavezama Bosne i Hercegovine, pravilima Energetske zajednice i usklađivanju sa Trećim energetskim paketom Evropske unije.
– Potpuna provedba energetskih pravila ključna je za napredak BiH prema EU i izbjegavanje dugoročnih problema u energetskom sektoru – poručio je Soreca.
Ova poruka predstavlja upozorenje da energetski sektor ne može biti vođen mimo pravila koja važe za zemlje koje žele napredovati prema Evropskoj uniji. Svaki zakon, posebno onaj koji se odnosi na stratešku infrastrukturu, mora biti usklađen sa evropskim standardima.
Naredni koraci
Pred institucijama Bosne i Hercegovine sada je važno pitanje kako će se odnositi prema upozorenjima koja su stigla iz evropskih krugova. Ako se zakon nastavi razmatrati u predloženom obliku, rasprava bi mogla postati još oštrija.
Sa druge strane, eventualne izmjene i dodatna usklađivanja mogla bi smiriti dio kritika i pokazati da institucije žele postupati u skladu sa obavezama koje su već preuzele.
Južna interkonekcija ostaje projekat od velikog značaja za Bosnu i Hercegovinu. Međutim, način na koji će biti vođen mogao bi pokazati da li zemlja velike energetske projekte može realizovati transparentno, zakonito i u skladu sa evropskim pravilima.