Nova obraćanja domaćih i međunarodnih zvaničnika ponovo su otvorila pitanje političke krize u Bosni i Hercegovini i budućnosti zemlje na evropskom putu. Nakon izveštaja pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija i priča o odlasku visokog predstavnika Kristijana Šmita, usledile su burne reakcije političara iz oba entiteta.
Tema uloge OHR-a ponovo je postala jedno od glavnih političkih pitanja, posebno u trenutku kada su državne institucije suočene sa blokadama i dubokim političkim podelama. Dok jedni tvrde da je prisustvo međunarodne zajednice i dalje neophodno za stabilnost zemlje, drugi smatraju da su upravo visoki predstavnici godinama dodatno komplikovali političke odnose u BiH.
Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković jasno je poručio da smatra kako OHR mora zadržati svoju punu ulogu i ovlašćenja.
Oštre poruke
Konaković je tokom obraćanja istakao da je Kristijan Šmit još jednom ukazao na ključne probleme koji koče razvoj države i evropske integracije Bosne i Hercegovine.
– Schmidt ponovo govori o problemima koje BiH ima, akcentirajući prave krivce, upirući prstom u one koji koče razvoj države BiH i nanose štetu svim građanima BiH, a posebno oni koji se najviše busaju u prsa da štite interese naroda nanose štetu svom narodu, zato što su blokirali evropske integracije – rekao je Konaković.
Njegove reči izazvale su brojne reakcije u političkoj javnosti, posebno zbog direktnih optužbi da određene političke strukture blokiraju reformske procese i udaljavaju BiH od Evropske unije.
Pojedini analitičari smatraju da je upravo pitanje evropskih integracija postalo centralna tačka političkog sukoba u zemlji, jer se različiti politički blokovi sve otvorenije sukobljavaju oko pravca kojim BiH treba da ide.
Kritike RS
U izveštaju koji je predstavljen međunarodnoj zajednici posebno su istaknute kritike na račun vlasti Republike Srpske. O tim navodima govorio je i predsedavajući Predsedništva BiH Denis Bećirović, koji smatra da određeni politički potezi direktno ugrožavaju stabilnost zemlje.
Prema njegovim tvrdnjama, Republika Srpska blokira napredak Bosne i Hercegovine prema Evropskoj uniji i NATO savezu, dok istovremeno dovodi u pitanje funkcionisanje Dejtonskog sporazuma.
Sa druge strane, zvaničnici iz Republike Srpske odbacuju takve optužbe i tvrde da je upravo međunarodna zajednica godinama menjala prvobitni okvir Dejtonskog sporazuma.
Odgovor Karana
Predsednik Republike Srpske Siniša Karan poručio je da su visoki predstavnici tokom prethodnih decenija donosili odluke koje su, prema njegovom mišljenju, narušavale ustavni položaj Republike Srpske.
– Trideset godina Republika Srpska upozorava na rušenje Dejtonskog mirovnog sporazuma. Dominantno kršenje početnih godina bilo je od strane visokih predstavnika, svih visokih predstavnika. Ja ću podsjetiti da su oni svih ovih godina donijeli 913 odluka u kojima su ne samo rušili Dejtonski sporazum i Ustav BiH, nego dominantno ustavno-pravnu poziciju Republike Srpske – kazao je Karan.
Njegova izjava dodatno je pokazala koliko su stavovi domaćih političkih aktera udaljeni kada je reč o ulozi OHR-a i međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini.
Pitanje naslednika
Pored aktuelnih političkih sukoba, pažnju javnosti privukle su i spekulacije o mogućem odlasku Kristijana Šmita i izboru novog visokog predstavnika.
Politički analitičari smatraju da promena na toj funkciji neće automatski rešiti ključne probleme sa kojima se BiH suočava.
Novinar Ranko Mavrak ocenjuje da će i naredni visoki predstavnik morati da se bavi identičnim izazovima koji već godinama opterećuju političku situaciju u zemlji.
– Tko god dođe na njegovo mjesto morat će se baviti istim stvarima, samo je pitanje hoće li on to činiti na angažirani način na koji je to pokušao uraditi Schmidt, ili će se zbog neriješenih odnosa između Sjedinjenih Država i evropskih zemalja to svesti na razdoblje promatranja u kojem će se opet vidjet da nedjelovanje nije opcija – naveo je Mavrak.
Podeljeni stavovi
Međunarodna zajednica takođe ima različite pristupe kada je reč o budućnosti BiH i ulozi OHR-a.
Sjedinjene Američke Države smatraju da bi uloga međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini vremenom trebalo da bude smanjena, dok deo evropskih političara ocenjuje da trenutna politička kriza pokazuje da je prisustvo OHR-a i dalje potrebno.
Istovremeno, međunarodni zvaničnici naglašavaju da ostaju posvećeni očuvanju mira, stabilnosti i sigurnosti u Bosni i Hercegovini.
Među ključnim pitanjima i dalje se izdvajaju očuvanje Dejtonskog sporazuma, rešavanje pitanja državne imovine, funkcionisanje institucija i unapređenje izbornog procesa.
Nova neizvesnost
Politička situacija u Bosni i Hercegovini nastavlja da izaziva zabrinutost domaće i međunarodne javnosti. Sve češće blokade institucija, sukobi političkih lidera i neslaganja oko budućeg pravca zemlje dodatno produbljuju političku krizu.
Upravo zbog toga izveštaj pred Savetom bezbednosti UN i rasprave o ulozi visokog predstavnika ponovo su stavili Bosnu i Hercegovinu u fokus međunarodne politike.
Ostaje da se vidi da li će naredni period doneti smirivanje tenzija ili nove političke sukobe koji bi mogli dodatno usporiti evropski put Bosne i Hercegovine.
Pogledajte PRILOG!