Milena Kačavenda otvorila je jedno od najtežih poglavlja svog života govoreći o periodu koji je zauvek obeležio njenu mladost. Iako je danas javnosti poznata kao snažna i direktna žena, njena ispovest pokazuje da put do te snage nije bio nimalo lak. U razgovoru u jednom podkastu, Milena se vratila u vreme srednjoškolskih dana i otkrila detalje brutalnog nasilja koje je preživela, a koje je rezultiralo teškim povredama glave i potresom mozga.
Opasan period odrastanja
Govoreći o mladosti, Milena je opisala tadašnji Zemun kao sredinu punu tenzije, straha i nepisanih pravila. Taj period pamti kao vreme u kojem je svaki pogrešan korak mogao imati ozbiljne posledice, naročito za mlade devojke.
– Vladu Budalu sam jako volela. Žao mi jer ga verovatno više neću videti. Sa braćom Simović sam se zamerila jako jer kada sam upoznala svog dečka sa Voždovca, u Zemunu sam odmah označena kao kontra banda, kao izdajnik – rekla je Milena.
Kako ističe, tadašnja atmosfera bila je izuzetno surova, a granice naselja shvatane su gotovo kao teritorije koje se ne smeju „izdati“.
– Zemun je bio ozbiljan geto, moja deca ni dan nisu provela tamo, išli su na Novi Beograd u škole – dodala je ona.
Pretnje koje su se pretvorile u nasilje
Milena je otkrila da su problemi počeli kada je više puta odbila pozive na druženje od osobe koja je u to vreme bila izuzetno uticajna i opasna. Njeno odbijanje, umesto da se poštuje, izazvalo je suprotan efekat.
– Što sam više odbijala, postajala sam interesantnija. Bila sam odmerena i pristojna, rekla sam „ne“, ali kulturno – ispričala je Milena.
Situacija je ubrzo eskalirala u otvorene pretnje.
– Jednog dana njegov potrčko mi je prišao i pitao me: „Da li si svesna da nećeš moći da izbegneš to da popiješ piće sa Cunerom?“ – rekla je ona.
Milena nije želela da ćuti ni tada.
– Odgovorila sam: „Matori dripac može da zaboravi“ – prisetila se.
Brutalan napad
Dan nakon te rečenice usledio je događaj koji joj je zauvek promenio život.
– Odmah sutradan, kad sam se vraćala iz škole, čula sam iza leđa: „Milena“. Odmah sam znala da je on – rekla je ona.
Usledile su pretnje i nasilje.
– Rekao je: „Da li ti k*rvetino mala misliš stvarno da možeš da me zoveš matori dripac“. Držao je kalašnjikov, ništa nisam rekla – ispričala je Milena.
Napad je bio brutalan i nemilosrdan.
– Udarena sam nekoliko puta heklerom u glavu, sećam se samo onog prvog direktno u čelo – rekla je.
Posledice koje su ostale zauvek
Nakon napada, Milena je jedva uspela da se domogne kuće, pokušavajući da sakrije povrede od roditelja.
– Znala sam da ako tata sazna, pobiće ih sve – rekla je.
Njeno stanje se ubrzo pogoršalo.
– Mama kasnije nije mogla da me probudi. Sećam se da sam po sebi imala ostatke jogurta, da mi je glava bila u otocima i hematomima – ispričala je Milena.
Lekarski nalazi su bili teški.
– Višestruki potres mozga, hematomi na glavi, svašta sam preživela – rekla je.
Tišina iz straha
Uprkos svemu, Milena nije želela da prijavi napadače.
– Satima sam saslušavana u zemunskoj policiji, ali živa nisam htela da kažem ko mi je to uradio, najviše zbog oca – rekla je ona.
Od tog dana, kako kaže, više se nikada nije slobodno kretala tim krajem.
Novi život, stare rane
Iako je kasnije započela novi život, osnovala porodicu i dobila decu, Milena priznaje da taj period nikada ne može da izbriše. On je, kako kaže, oblikovao njen karakter i način na koji danas gleda na svet.
– Ne bih nikada izbrisala taj period jer imam decu i ceo jedan život iza sebe, ali to su rane koje ostanu zauvek – poručila je.
Njena ispovest potresla je javnost i još jednom otvorila pitanje nasilja nad mladim devojkama, ali i ćutanja koje često dolazi iz straha.