Šta se krije iza stalnog podizanja političkih tenzija i priča o novim podjelama na Balkanu? Nenad Čanak tvrdi da se iza velikih nacionalnih tema često nalaze mnogo prizemniji interesi, a posebno je odjeknula njegova tvrdnja o Miloradu Dodiku, nekretninama u Novom Sadu i pripremanju terena za mogući odlazak stanovništva iz Bosne i Hercegovine.
Bivši predsjednik Lige socijaldemokrata Vojvodine govorio je o političkoj situaciji u Srbiji, vlasti Aleksandra Vučića, studentskom pokretu, stanju demokratije, ali i prilikama u Bosni i Hercegovini. Njegove ocjene bile su izuzetno oštre, a posebno kada je govorio o načinu na koji aktuelne političke strukture održavaju vlast.
Kontrola političkog sistema
Čanak smatra da je teško očekivati da bi aktuelna vlast u Srbiji jednostavno prihvatila eventualni izborni poraz. Prema njegovom mišljenju, problem nije samo u vrhu vlasti, već u sistemu kontrole koji se proteže sve do lokalnog nivoa.
– Kada je vlast ‘banditska’ kao ova, kada vlada apsolutistički, težeći da kontroliše i najmanju mesnu zajednicu, teško je očekivati da će na bilo kakvim izborima prihvatiti hipotetički izborni poraz – rekao je Čanak.
Govoreći o studentskom pokretu, Čanak je kazao da je u početku podržavao pokušaj mladih da nakon tragedije u Novom Sadu pokrenu građane. Ipak, smatra da su pritisci, strah i ucjene duboko prisutni u društvu i da značajno utiču na mogućnost političkih promjena.
– Nek mi neko objasni, kada u svakoj mesnoj zajednici, svakoj opštini i gradu organizovana kriminalna grupa vrši vlast, da li neko stvarno misli da Aleksandar Vučić može izgubiti izbore – upitao je Čanak.
On ne vjeruje ni da bi samo prisustvo međunarodnih posmatrača moglo riješiti probleme koje vidi u izbornom sistemu. Istovremeno je iznio mogućnost da bi Vučić u budućnosti mogao pokušati zadržati političku moć prelaskom na funkciju predsjednika Vlade Srbije.
Kritikovao je i dio političkog pravca kojim je krenuo studentski pokret, posebno nakon govora profesora Mila Lompara na vidovdanskom skupu 2025. godine.
– Sve je to beogradsko klupko zmija prema kojem osećam ogromnu odvratnost. Razlike u mišljenju svode se na pitanje: ‘Što ti, a ne ja?’ – zaključio je Čanak.
Dodik i stalne tenzije
Posebno zanimljiv dio razgovora uslijedio je kada je Čanak počeo govoriti o Bosni i Hercegovini i Miloradu Dodiku. Njegova teza je da stalno održavanje straha od novih sukoba političarima omogućava da pažnju javnosti udalje od ekonomskih problema, korupcije i pitanja životnog standarda.
– … E sad se postavlja pitanje – zašto? Iz jednostavnog razloga što su ovi u Istočnoj Nemačkoj prešli pravo iz Hitlerovog totalitarizma, nacizma, je l’ tako, u Staljinov totalitarizam i nikada nisu imali iskustvo demokratskog društva. A ti sad očekuješ da se na Balkanu nešto promeni bez toga da ti desetine generacija obrazuješ u demokratskom duhu, da ih obrazuješ tako da shvate gde je zlo i da ga vide čim se pojavljuje, a ne kad ti dođe s krvavom kamom u ustima na kućni prag. E, to je suština priče i zbog toga Dejtonski sporazum nije mir, nego je Dejtonski sporazum bio prekid rata na način Versajskog ugovora.
Bogu hvala, nije došlo do drugog poluvremena, kako to neki danas nazivaju, međutim ono stalno visi u vazduhu. I na tom drugom poluvremenu i priči o njemu, ogroman broj tih parazita, kao što je Mile Dodik i ostali, proizvode taj osećaj zastrašenosti stanovništva, netrpeljivosti – govoreći „šta ima Balije da kupuju stanove u Trebinju, u Istočnom Sarajevu“, itd. Ko daje pare za lobiranje u Washingtonu za nezavisnu Republiku Srpsku? Pa Mile Dodik. Zašto? Da bi dizao tenziju i da to bude stalno pitanje. Jer, dok je pitanje hoće li se Bosna raspasti, dotle niko ne pita za korupciju, dotle niko ne pita gde su pare, dotle niko ne pita zašto živimo kao zadnji bednici u zemlji koja bi mogla da bude, u odnosu na druge zemlje, zemlja koja ima i Nobelovca i Oskarovce i štogod hoćeš – rekao je Čanak.
Kada krene bježanija
Čanak je potom povezao demografsko pražnjenje pojedinih područja sa sve većom koncentracijom stanovništva i kapitala u većim gradovima Srbije. Posebno se zadržao na Novom Sadu i tržištu nekretnina.
– Ta ista zemlja ne može da odmakne od toga hoće li Mile Dodik ovo ili će Mile Dodik ono. Jeste vi, bre, ljudi poludeli. Nema tu neke velike priče. Isto važi i za Srbiju. Srbija je zemlja koja se nikada nije formirala, u punom smislu te reči, u bilo kakvu organizovanu strukturu koja bi imala ikakve elemente demokratije. Jednostavno, smene su uglavnom bile time što se neko ubije – od Aleksandra Obrenovića 1903. i Majskog prevrata, do Zorana Đinđića. Tako su se pravile smene. I sada kada ti shvatiš da je to tako i shvatiš da u tom smislu nema potencijala, tim pre što oko 45.000 ljudi, kako se procenjuje, odlazi godišnje iz Srbije. To su uglavnom ljudi u fertilnom dobu, ljudi obrazovani, ljudi koji mogu da dobiju brzo i lako posao na Zapadu. I znači tebi je isceđen rezervoar pameti iz Srbije. Ne samo da kažeš da je to 500.000 ljudi, pola miliona ljudi je otišlo. Ne, ne, to nije bilo kojih pola miliona. To je onih pola miliona koji su imali šansu da nešto promene. Tih pola miliona je otišlo. A ko je došao? Došli su oni koje, recimo, ovaj sad usisava u ogromnim količinama svake godine. Kada pogledaš koliko se gradi u Novom Sadu, ti vidiš da se bukvalno preseljava kompletno srpstvo u Novi Sad. Jer u Beogradu je previše oštra mafija, pa je u Novom Sadu nešto mekše, pa je tu lakša mafija. I ko su ti koji dolaze? To su oni gde Mile Dodik kupuje ovde nekretnine, zato da bi imao, kada krene bežanija iz severoistočne BiH, da ima već ono kao spremno da od toga napravi biznis. Vi stvarno mislite da se to ne zna? Vi stvarno mislite da je neko lud, pa ne vidi šta se događa? Prvi put u istoriji su cene nekretnina u Novom Sadu, osim Beograda na vodi, stigle cene nekretnina u Beogradu – rekao je Čanak.
Teške optužbe
Čanak je nastavio tvrdnjama da veliki broj praznih stanova i rast cijena nekretnina nisu rezultat samo uobičajene potražnje. Iznio je vlastito viđenje načina na koji se nekretnine mogu koristiti za ubacivanje novca u legalne finansijske tokove.
– Zašto? Zašto postoji ogromna potražnja za čim? Za stanom i prostorom? A najveći broj tih stanova je prazan. Znači, nije to, nego postoji ogromna potražnja za pranjem para. Kako se peru pare? Kupiš nekretnine za pare za koje te niko ne pita za poreklo, time što ćeš plaćati bez računa majstore, ne znam, drvenariju, ovo-ono, drži-ne daj, a onda se uknjižiš kao vlasnik tog stana, pa ga prodaš i to ti legne na račun i ti imaš čiste pare, s kojima onda postupaš kao da si vešt biznismen – rekao je Čanak.
Ove tvrdnje Čanak u razgovoru nije potkrijepio dokumentima ili drugim dokazima, pa predstavljaju njegove javno iznesene optužbe i ocjene.
Napad na SPC
Uslijedio je još jedan veoma oštar dio razgovora u kojem je Čanak govorio o Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Njegove kvalifikacije bile su izuzetno teške, a povezao ih je s novcem, građevinskim poslovima i političkim uticajem.
– Jel neko stvarno misli da smo svi mi blesavi pa ne vidimo šta se događa? Da ne vidimo da je čitava ta priča u stvari pljačka najobičnija, u kojoj za razliku od Istočne Nemačke, u kojoj je njihova tajna policija Štazi Evangelističku crkvu vodila računa o postupcima jer su opozicionari koristili resurse Evangelističke crkve za opozicionalno i disidensko delovanje. Ovde je tzv. Srpska pravoslavna crkva, preciznije tzv. Srpska, tzv. pravoslavna, tzv. crkva, jednostavno to je jedna udružena grupa kriminalaca koja je uzurpirala ime jedne istorijske institucije i onda po okriljem tog imena, koristeći zakon o verskim zajednicama, dosta široko shvatajući ga, se pretvorilo u perionicu para, u građevinsku firmu, jer ne znam da li znate da Srpska pravoslavna crkva je građevinska firma i ostalo, zidaju zgrade, uzimaju pare Onda recimo da je Srpska pravoslavna crkva, da je ta SPC u stvari po prihodu najprofitabilnija grupacija u Srbiji posle naftne industrije, pošto za ove što rade sa praškastim materijalima kolumbijskog porekla nemamo podatke. I to je suština priče – rekao je Čanak.
Politički projekat
Čanak je na kraju povezao svoje kritike Vučića i Dodika s načinom na koji se nacionalni identitet koristi u političkim obračunima. Prema njegovom stavu, politička lojalnost pokušava se predstaviti kao dokaz nacionalne pripadnosti.
– Da je Srbin politički projekat i to je suština priviše. I kada god Aca Srbin iz Čipuljića i Mile Dodik nepoznatog porekla govore o Srbima, oni u stvari govore o jednom prvo preciznom političkom programu a taj program je da „mi uzemo lovu jer smo pametniji, jer ko ima para taj je pametniji“. Kod nas, Srbin nije onaj za koga se ne može reći da je lopov. Da je sklon nesebičnim osjećanjima prema tuđim materijalnim sredstvima. Nije stvar u tome nego je on u stvari snalažnjiv. Snašao se. Kontroverzni biznismen. I sada, kako ti možeš biti Srbin ako ne podržavaš Mileta Dodika i Acu Srbina iz Čipuljiića – kazao je Čanak.
Čankov nastup tako nije ostao samo na kritici pojedinačnih poteza Dodika i Vučića. Povezao je političke tenzije, demografske probleme, nekretnine, novac i nacionalnu politiku u jednu širu sliku sistema za koji smatra da opstaje upravo zahvaljujući stalnom stvaranju osjećaja ugroženosti.
Najviše pažnje ipak izaziva njegova tvrdnja o Dodiku i nekretninama u Novom Sadu, posebno zbog povezivanja tih poslova s mogućom budućom “bježanijom” iz dijelova Bosne i Hercegovine. Za takve tvrdnje Čanak tokom razgovora nije ponudio konkretne dokaze, ali ih je iznio kao dio svoje šire političke kritike Milorada Dodika i načina na koji, prema njegovom mišljenju, funkcioniše vlast na prostoru Srbije i Bosne i Hercegovine.