Nakon emitovanog priloga u kojem je prikazan odlazak na krštenje ćerke Barbare, razgovor koji je usledio otvorio je niz emocija koje su se dugo taložile. U prostoru u kojem se obično vode lakše teme, ovoga puta zavladala je tišina, jer je bilo jasno da se ne govori o običnom događaju, već o dubokoj ličnoj rani. Terza je seo naspram voditelja sa vidnim nemirom, spreman da izgovori ono što je, kako sam kaže, dugo nosio u sebi.
Prvo pitanje
– Treza, juče se krstila tvoja i Miličina ćerka Barbara, ja ti čestitam. Otišao si tamo, strahovao si i strepeo, kako je bilo – pitao je Darko.
Već na ovo pitanje, Terza je zastao. Njegov odgovor nije bio kratak, jer se iza njega krila čitava priča puna sumnje, neizvesnosti i unutrašnje borbe. Objasnio je da ni sam nije bio siguran da će se krštenje uopšte desiti na način na koji se desilo, niti da će mu biti omogućeno da učestvuje u tom trenutku kao otac.
Neočekivani poziv
– Nisam ni očekivao da će krštenje i rođendan da će proslaviti, došlo je pismo u subotu. Krenuo sam ka garderoberu da se oblačim, stigao je poklon za Barbaru, tek kada sam stigao kod garderobera stigle su me emocije, zaplakao sam. Mislio sam da je krstila baš u četvrtak, izgleda da je sve to negde lagala i sakrivala kada će se desiti njeno krštenje – rekao je Terza.
U tim rečima provlači se osećaj iznenađenja, ali i razočaranja. On tvrdi da je imao utisak da su informacije od njega skrivane, što je dodatno pojačalo njegov strah pred sam odlazak.
Put bez povratka
Kako kaže, sam ulazak u vozilo bio je trenutak u kojem je shvatio da više nema nazad. Ljudi su ga posmatrali, svestan je bio da je deo rijalitija i da se svaki njegov korak beleži, ali emocije su bile jače od svega.
– Sam ulazak u kombi i ljudi su gledali, bio je uživo prenos, kada sam išao tamo, nisam mogao da verujem gde idem i šta će zapravo da se desi. Stali smo ispred crkve na Bežaniji, čekao sam da se pojavi Milica, dosta nekih novinara se pojavilo – rekao je Borislav.
Susret ispred crkve
Najbolniji deo, prema njegovim rečima, desio se ispred same crkve. Tada je prvi put ugledao ćerku i pokušao da joj se obrati, ali reakcija koja je usledila ostavila je dubok trag.
– Video sam da je stigao auto koji Milica vozi, ona je izašla iz kola i uzela je Barbaru, ja sam izašao i rekao sam: „Barbara“, ona je bila okrenuta prema meni i Milica se otresito okrenula i otišla u portu crkve – rekao je Terza.
On naglašava da je tada osetio hladnoću i distancu koju nije očekivao, naročito u trenutku koji bi trebalo da spaja porodicu.
Ulazak u svetinju
Situacija se, kako tvrdi, dodatno pogoršala onog momenta kada je kročio u crkvu. Umesto mira i tišine, dočekala ga je rasprava i povišeni tonovi.
– Kako sam zakoračio u crkvu, ona je već počela, kao u fazonu: „Šta si došao?! Ko te je zvao?! Hajde m*š svi iz crkve“, tako se nekako ponizno ponašala – rekao je Terza.
Opomena voditelja
– Ovde je dete, tu je kum, pop, a vi pričate o rijalitiju – dodao je Darko.
Ova rečenica dodatno je naglasila kontrast između mesta na kojem se nalaze i teme o kojima se govori.
Borba za dete
Jedan od najemotivnijih trenutaka u njegovoj ispovesti jeste opis pokušaja da uzme dete u naručje. Terza tvrdi da mu to nije dozvoljeno, što je za njega bio udarac koji teško opisuje rečima.
– Ne plaši se, ja joj dao prst, ona stegla prst i ne da. Osećaj je ludilo mozga! Nije mi se nešto puno promenila, samo vidim da stoji, nisam je lepo ni pomirisao, ni poljubio, nisam joj ni zubiće lepo video – rekao je Terza.
Poniženje bez presedana
Po završetku obreda, umesto olakšanja, doživio je, kako kaže, još veći emotivni pad. Pitanja sa strane i ponašanje okoline doveli su do toga da se oseća potpuno suvišno.
– Nikada ovakvo poniženje nisam doživeo, usred crkve, na dan krštenja mog deteta. Osećao sam se kao takvo smeće, kao uljez – govorio je Terza.
Razočaranje koje ostaje
U završnici razgovora, emocije su i dalje bile jake. Terza je istakao da ga ne boli samo odnos prema njemu, već činjenica da dan koji je trebalo da bude posvećen detetu nije protekao u miru.
– Mnogo sam razočaran. Sve može da mi prebaci, ali dan krštenja našeg deteta… žao mi je, krivo mi je, šta da kažem – rekao je Terza.
Ova ispovest ostavila je snažan utisak jer je pokazala koliko su porodični odnosi složeni i koliko duboko mogu da povrede kada se naruše na mestima gde se to najmanje očekuje. Terzine reči odzvanjaju kao svedočanstvo o boli, ali i o želji da, uprkos svemu, ostane otac koji pamti svaki trenutak sa svojim detetom.
Prvi prilog pogledajte KLIKOM NA OVAJ LINK!
Drugi prilog pogledajte KLIKOM NA OVAJ LINK!