Voditelj rijaliti programa „Elita“ Milan Milošević po prvi put je javno i bez zadrške progovorio o dugogodišnjoj borbi sa ozbiljnim zdravstvenim problemima koji su mu godinama remetili svakodnevni život. Iako je u javnosti poznat kao osoba koja zrači energijom i samopouzdanjem, iza toga se krila tiha i iscrpljujuća borba sa simptomima za koje je dugo verovao da potiču od srca.
Kako je ispričao, prvi znaci problema javili su se još u detinjstvu, u periodu kada većina dece bezbrižno prolazi kroz fizičke aktivnosti, ne razmišljajući o zdravlju.
– Već u osnovnoj školi tokom časova fizičkog vaspitanja sam osećao premor i čudne pojave u predelu grudnog koša, ali dete kao dete, nisam tome tada toliko davao na značaju, već sam uglavnom nakon kraćeg odmora nastavljao da skačem i da se bavim fizičkim aktivnostima kao i ostala deca. Premor je nastajao najviše tokom trčanja, a prve aritmije su se pojavile nakon naglog saginjanja. To nisam odmah shvatio, već vremenom kada su se takve situacije ponavljale dosta puta – izjavio je voditelj.
Simptomi koji su se pojačavali
Vremenom su tegobe postajale sve učestalije i ozbiljnije. Kako je objasnio, čak i najobičnije svakodnevne radnje počele su da mu izazivaju jake aritmije, koje su ga potpuno iscrpljivale i ostavljale bez snage.
– Vezivanje pertle, naglo saginjanje po predmet koji je ispao, brzo konzumiranje hrane, sve je to, kada sada gledam iz ove perspektive, dovodilo do aritmija, koje su prolazile nakon petnaestak minuta. Posle toga sam se osećao uglavnom izmoreno i nemoćno, a bolovi su se širili u ramenom delu, plećkama i vratu. Već u petnaestoj godini, odnosno prvoj godini srednje škole sam potražio lekarsku pomoć. Lekar pedijatar mi je tada prepisao bez posebnih pregleda jedan lek za kontrolu aritmija. Inače, taj lek je simpatolitik koji je neselektivni beta blokator. Simpatolitici se koriste za tretiranje hipertenzije, anksioznosti i panike. On je bio prvi uspešno razvijeni beta blokator. Mala doza, po četvrtina ujutro i naveče.
Strah koji je rastao sa godinama
Iako mu je terapija u početku pomagala, problem se nije rešavao. Naprotiv, s vremenom je morao da povećava dozu leka, jer su aritmije bivale sve jače i učestalije. U tom periodu javio se i dubok strah, dodatno pojačan porodičnom istorijom.
– Uzimao sam ga sve više, jer su aritmije bivale sve učestalije. Kada popijem lek, nakon dvadesetak minuta sam se dobro osećao i to je tako trajalo i trajalo. I ja, a i ljudi u mojoj okolini su smatrali i tvrdili da sam čak nasledio od oca srčano oboljenje, jer je on već u 48. godini preminuo nakon dva uzastopna infarkta, a pre toga je imao tešku operaciju srčanih zalizaka i ugrađen pejs mejker. Prihvatio sam da sam to genetski nasledio od njega i da me tek u nekim srednjim godinama očekuje pakao, pa sam se bojao da ću kao i on rano preminuti. Kako su godine odmicale, preživljavao sam sve veći pakao. Uglavnom sam sa sobom, razmišljajući o tome šta me čeka.
Pogrešan put lečenja
Milan je priznao da je godinama samoinicijativno uzimao terapiju, bez redovnih kontrola, što danas smatra velikom greškom.
– Nisam nikada ležao u bolnici zbog aritmija, ali sam nakon desetak godina shvatio da moram da potražim pomoć kardiologa, jer doza leka koji mi je tada prepisan je bila nedovoljna za sve češće i jače aritmije, a dozu sam, moram priznati, vremenom sam povećavao na po jednu ujutro i naveče. Kupovao sam taj lek i tako sam na svoju ruku zadržao terapiju koju mi je pedijatar odredio, što naravno, sa ovog stanovišta ne preporučujem nikome da radi. Odlazak kod kardiologa mi ništa posebno novo nije doneo u spoznaju dijagnoze, već samo saznanje da mi je srce u redu i da je sve super. Eto, samo tahikardija praćena aritmijama i novi lek sličan prethodnom koji je takođe bio blokator.
Šokantno otkriće pravog uzroka
Tek nakon ozbiljnog pogoršanja stanja i niza detaljnih pregleda, otkriven je pravi uzrok problema, koji sa srcem zapravo nije imao direktne veze.
– Pre četiri godine imao sve češće visok krvni pritisak i sve češće aritmije koje više nisu bile naivne, već toliko jake da se puls i pritisak gotovo nisu ni mogli izmeriti, pa sam jednog popodneva završio na Bežanijskoj kosi kod kardiologa gde su mi jedva spustili pritisak i primili me na bolničko lečenje. Kako je nakon dva sata moje stanje skroz dovedeno u red, doktor je ipak odlučio da me pusti kući, a da u narednim danima uradim sve moguće analize, što sam i uradio i to kod najeminentnijih stručnjaka koji takođe na snimcima nisu mogli naći bilo kakvu manu na srcu, niti je bilo nekih naznaka da se dešava nešto sa srcem, već su samo potvrdili nakon nošenja holtera da postoje aritmije koje traju i po osam sati. Udari su bili najpre jaki, pa bivaju sve slabiji i totalno su mi zamarili telo. Bolovi u mišićima su bili nesnosni – rekao je Milan, pa dodao:
– Kod doktora sam uradio sve preglede i snimanje i ispostavilo se da mi je želudac toliko podignut da je bukvalno ispod rebra u predelu srca. Ustanovilo se da zapravo želudac pravi probleme i podiže dijafragmu koja stvara aritmije i tahikardije. Odmah sam počeo sa novom terapijom koju dan danas pijem.
Poruka drugima
Svojom ispovešću Milan Milošević poslao je jasnu poruku svima, da se simptomi ne smeju ignorisati i da samoinicijativno lečenje može dovesti do dodatnih komplikacija. Njegova priča svedoči o tome koliko je važno na vreme potražiti stručnu pomoć i ne živeti u strahu od pogrešne dijagnoze.